+381652030017 office@nikolinamil.com

Taman ste legli da malo odmorite od napornog posla ili sređivanja kuće, i želeli ste da popijete kafu, kada iz jednog ugla sobe izviruje mala glavica i kaže vam: „Mama, dođi da se sigramo“. Naravno, pre podne tog dana ste se čak dva sata neprestano igrali žmurke, koje vaše dete obožava ili ste zajedno pravili ukrase od jesenjih plodova. Međutim, sada već počinje da vam se čini da je vaše dete nezasito ili ste upali u vrzino kolo krivice i počinjete da razmišljate o tome da ste  negde pogrešili u pristupu kada i dalje traži da ste pored njega.

Kako se osećate?

Ukoliko u ovim momentima osećate krivicu ili ljutnju sa sebe,  ili  iritiranost i frustriranost, onda je najverovatnije da vaše dete traži specijanu pažnju od vas. Interesanto je to da se ovo dešava baš onoj deci koja imaju neizmerno mnogo pažnje od strane roditelja, baba, deda, tetki itd, i često se zbog toga mnogi roditelji pitaju da li su možda nešto pogrešili pa njihovo dete i dalje traži tu pažnju.

Šta ste sve pokušali da uradite povodom ove situacije?

father-1633655_1920Ignorisanje ovakvog ponašanja je često nemoguće zato što tada dete počne molećivo da vam govori: „Ali, mama, ajde da se igramo!“ i da vas vuče za ruku ili rukav. To moljakanje je tako tužno, da se većini roditelja čini da svom detetu uskraćuju nešto od životne važnosti ili imaju utisak da mu ne zadovoljavaju emocionalnu potrebu za bliskošću.

Slanje poruka detetu: „Evo, srce, samo malo mama da odmori“ ili „Evo samo da tata uradi još ovo i odmah će doći da se igra sa tobom“i bilo šta slično je neefikasno zato što se dete za trenutak „primiri“ a onda sledeći dan ponovi isto ponašanje.

Zbog osećanja bespomoćnosti često roditeljima može da izleti rečenica: “Uh, što si naporan i dosadan“ , ali skoro svi roditelji u dubini duše znaju da to nije prava stvar koju treba iskomunicirati detetu.

Zbog ovoga, roditelji su često primorani da beže i kriju se od svoje dece kako bi imali samo jedan trenutak mira ili, pak, podležu osećaju krivice, i zapostavljaju i svoje druge veoma važne obaveze.

Šta je u detetovoj glavi?

Najverovatnije je da vam dete nesvesno šalje poruku da se oseća da pripada samo onda child-1051288_1920 (2)kada ima vašu specijalnu pažnju i kada su osobe iz bliže i dalje porodice potpuno fokusirane na njega. Potkrepljivanjem te detetove potrebe, učimo ga da se jednog dana oseća voljeno u partnerskoj vezi (na primer) samo kada je u centru pažnje. S druge strane, ukoliko ga ignorišemo, dete stiče utisak da nije dovoljno voljeno.

Šta onda pravilno uraditi?

Treba imati na umu da je svako dete posebno i neće svako „rešenje“ biti primenjivo u svim situacijama. Međutim, ono što ovde može da vam pomogne jeste nekoliko strategija:

#1 Učite ga da pažnju dobija na koristan način. Dete vam ovim ponašanjem šalje signale da ga je potrebno animirati tako što će raditi nešto korisno. Na primer, možete ga uposliti da zajedno sa vama razvlači pitu ili sprema kolače. Na taj način će imati vašu pažnju, ali će je dobiti kroz rad na nečemu korisnom.

#2 Dogovorite sa detetom posebno vreme samo za vas dvoje. Na primer svakog utorka i subote vas dvoje provodite zajedničko vreme po sat – dva u nekoj aktivnosti (odlazak u poslastičaru, igranje društvene igre, pravljenje nekih zanimljivih rukotvorina i sl.). Vrlo je važno da se uvek držite tog termina i, ukoliko nekada odložite zbog nekih stvari koje su iskrsle, obavezno dogovorite novi termin kako biste nadoknadili propušteno. Na ovaj način učite svoje dete da i vi imate svoje vreme i svoje obaveze i da je važno poštovati te granice. Jednog dana će vaše dete razumeti i poštovati i svoje, i tuđe vreme.


#3 Budite asertivni i izbegavajte da pružate specijalne usluge.
Ukoliko imate već pozitivne-vestine-roditeljstva-1dogovoreno posebno vreme sa svojim detetom, a dete vam traži dodatno minuta za sebe, budite asertivni i bez osećanja krivice mu recite: „Volim te, imaćemo zajedničko vreme u utorak posle tvoje škole/vrtića. Imaš li ideju šta bismo mogli da radimo ili gde da idemo?“

#4 Dozvolite detetu da izrazi svoj protest i bude ljuto na vas. Ukoliko dete pokaže nezadovoljstvo na vaš negativan odgovor, razumite njegov stav. Sasvim je ok da mu kažete: “Razumem te i u redu je da se ljutiš. Mama ipak ima drugih obaveza koje su takođe veoma važne. Žao mi je.”

Ovo su samo neki od alata pozitivne discipline koji mogu da vam pomognu u svakodnevnim izazovima sa decom. Pored ove situacije, tu su i drugi izazovi kao što su ispadi nezadovoljstva, svađanje sa roditeljima, rivalstvo između braće i sestara itd. Pristup pozitivne discipline može da vam pomogne da ove situacije rešavate mnogo elegantnije i bez “teških” emocija, a da opet kroz sve to učite svoju decu vrednim životnim veštinama kao što je rešavanje problema, strpljenje, regulacija i kontrola emocija itd.

Ukoliko želite da se upoznate sa ovim pristupom, prijavite se na promotivnu radionicu “Uvod u pozitivne veštine roditeljstva” o kojoj možete detaljnije pročitati OVDE.

Ukoliko želite da naučite kako da na pravi način koristite sve alate pozitivne discipline, i to na zabavan način, možete se prijaviti na ceo program za roditelje „Pozitivne veštine roditeljstva“. 

Radionicu vodi Nikolina Milosavljević, psiholog i sertifikovani edukator za roditelje za trening “Dovoljno dobar roditelj” i “Pozitivna disciplina”.