Kada su mali, laži mogu delovati simpatično. Kada krenu u školu, onda to više nije toliko „slatko“. Već sa 12 godina, laži mogu biti veoma ozbiljne. Jedno od čestih pitanja kod roditelja je kako reagovati. Nijedan roditelj ne želi da njegovo dete jednog dana bude lažov i da se, svaki put kada se nađe u neprilici, izvlači koristeći laži. Međutim, činjenica je da je laž deo ljudskog roda i istraživanja su pokazala da svi na ovoj planeti lažu.

Razlozi zbog kojih deca lažu zavisi od uzrasta, ali i od toga koliko se dete oseća prihvaćeno od strane roditelja. Zaista nije sve jedno kada roditelj od svog deteta čuje laž i vrlo je moguće da će u toj situaciji osećati povređenost. Međutim, važno je biti realan i prihvatiti činjenicu da su i deca ljudi i da mogu da slažu, što će svakako umanjiti osećanje povređenosti u toj delikatnoj situaciji.

1# Kada dete slaže: roditelj treba da razume razloge zbog kojih dete laže

Skoro 90% ljudi je izreklo svoju prvu laž u svom najmlađem uzrastu (između 2. I 3. godine života). Međutim, dete u predškolskom periodu ne zna tačno šta je laž, kao i kada ona počinje i gde se završava. Zbog nerazvijenosti mozga da se razlikuje realnost i mašta, deca često mogu da slažu zato što su se zbunila ili je to ispunjenje neke njihove želje. Takođe se dešava da dete slaže roditelja kada im roditelj postavi takvo pitanje koje navodi dete da izgovori laž. Isto tako, razlog može da bude i to da dete jednostavno želi da udovolji roditelju.

Na uzrastu od oko 7-8 godina deca počinju da lažu u vezi sa školom, domaćim zadacima, učiteljima i prijateljima. Iako sada razlikuju laž od istine, ipak njihove laži je i dalje lako razotkriti. Razlozi su veoma slični onima zbog kojih i odrasli lažu: da se pokažu u boljem svetlu (pred svojim vršnjacima), da se izbave iz neprilika, ili da udovolje drugima.

2# Kada dete slaže: roditelj može svojim ponašanjem da doprinese tome da dete slaže

Često je prva reakcija kod roditelja zbunjenost, a onda ubrzo nakon toga, ljutnja na dete ili osećanje povređenosti. Kada roditelj oseti ove emocije prema detetu često upada u kritikovanje ili u držanje lekcija. Ukoliko se istina otkrije, a najčešće se radi o nekoj greški koju je dete načinilo i želi da je sakrije, ono bude dodatno kritikovano, a neretko roditelji i viču. Međutim baš ta atmosfera osuđivanja navodi dete da ponovo u nekoj drugoj situaciji laže i prikriva istinu. Razlog tome je što se jednostavno ne oseća sigurno da prizna svoju grešku, i sledeći put, kada se nađe u sličnoj situaciji, kako bi izbeglo kritikovanje, vikanje i držanje lekcija, ponovo krije istinu.

Umesto kritikovanja i držanja lekcije, roditelj može da istraži nešto mnogo važnije od te trenutne laži, a to su razlozi zbog kojih dete ne želi da podeli pravu istinu sa roditeljem. Sa tonom punim radoznalosti i topline, roditelj može reći detetu: “Hm… to mi ne deluje kao istina. Možda nisam u pravu, ali mi se čini  da se bojiš da mi kažeš tačno šta se desilo. Od čega se konkretno bojiš da kažeš isitinu?” Čak iako dete i dalje ne želi da ispriča šta se tačno desilo, na ovaj način daje mu se do znanja da se nalazi u okruženju koje mu pruža sigurnost i garanciju da neće biti osuđen ili kritikovan zbog greške koja je deo učenja. Nekoj deci jednostavno treba neko vreme da skupe dovoljno hrabrosti da kažu šta se tačno dogodilo.

Ukoliko dete kaže istinu koja se odraslom možda neće dopasti, bitno je da roditelj i dalje ne ulazi u kritikovanje, osuđivanje i držanje lekcija, već da pohvali dete zato što je reklo istinu i zahvaliti mu se na tome, zato što je i odraslima teško reći istinu, a kamoli detetu.

Dete možete ohrabriti da nastavi da govori istinu kroz sledeću ohrabrujuću poruku: “Znam da je nekada teško reći istinu, i hvala ti na tome što si mi je sad rekao koliko god je istina loša. Zaista sam ponosan na tebe zbog toga što si imao snage za istinu. Volim kad si iskren sa mnom.”

3# Kada dete slaže: način kako roditelj postavlja pitanja  može da navede dete da izgovori laž

Takođe, roditelji često postave pitanje takvim tonom da dete slaže samo da bi se izvuklo iz nevolje. Na ovaj način roditelj doprinese tome da dete automatski izabere laž. Na primer, ukoliko je roditelj naišao na prosut sok verovatno će postaviti pitanje obojen ljutitim tonom: “Jesi li ti prosuo sok?” ili “Ko je prosuo ovaj sok?”.Naravno, odgovor deteta je najčešće: “Nisam ja” ili bi bio potpuni tajac. Umesto ovakvog pitanja, roditelju će mnogo više pomoći da sazna istinu ukoliko opiše situaciju koju vidi bez uplitanja ljutnje i povređenosti, a zatim mirno sačeka objašnjenje te situacije. Na primer: “Vidim da je sok prosut po podu.” Često na ovo deca počnu da govore šta se tačno desilo, i još bolje, uzmu krpu da obrišu sok.

#4 Kada dete slaže: nekada je ok ne izložiti celokupnu istinu

Kao i sve u životu, i kod laganja nije sve crno ili belo. Nije svako laganje zlonamerno. Ukoliko dete dobije poklon koji mu se ne dopada, da li u toj situaciji treba da kaže: “Poklon je baš bez veze!”? Naravno da ne, jer će se osoba koja je donela poklon osećati povređeno. Zbog toga, roditelji treba da izdvoje određene situacije kada je umesto iskrenosti bolje fokusirati se na pozitivne strane (kao što je situacija sa poklonom za rođendan).

#5 Kada dete slaže: roditelj treba da se ponaša onako kako govori

Naravno, najveći uticaj na to kakav će dete odnos imati prema istini i iskrenosti, ima ponašanje roditelja u kritičnim situacijama. Da li roditelj govori istinu bliskim osobama, na koji način pokazuje svoju iskrenost i otvorenost prema porodici i prijateljima, kao i kako pristupa kolegama u poslovnom odnosu kada  je u pitanju iskrenost. Dakle, roditelj je uzor detetu u svakom pogledu, pa i u ovoj oblasti.