+381652030017 office@nikolinamil.com

Fotografija je vlasništvo autora teksta i nije dozvoljeno preuzimanje fotografije, niti korišćene u bilo koje svrhe.

  • Koliko često ste zatekli sebe da strepite nad svojom decom u preteranoj meri?
  • Da li ste se ikada zapitali koliko brige je zapravo previše brige?
  • U kom trenutku normalna roditeljska briga prestaje biti zdrava?
  • Šta je sa plaćanjem mesečnih računa, obavljanjem kućnih poslova, rešavanjem problema na poslu, postizanje balansa između posla i privatnog?
Zaista, situacije koje mogu izazvati zabrinutost su beskonačne. Mnogi od nas ulaze u brigu čak i za one situacije koje se nisu desile, ali “šta ako” se dogode? Sve ovo izaziva čest osećaj stresa i napetosti koji se vrlo lako mogu preneti na samu ulogu roditelja, kao da nije dovoljno što smo naučeni da je preterana zabrinutost za dete neophodna u toj ulozi. Još veći pritisak je to što biti zabrinut roditelj je jedna od stvari na koju se na našim prostorima podrazumeva, tj smatra se da je očekivano i poželjno ponašanje.

Naravno da je briga sastavni deo roditeljstva. Posebno kada je reč o prvom susretu sa takvom ulogom i kada su u pitanju bebe i deca mlađeg uzrasta. Mnogi bi to objasnili da se radi o instinktu svakog roditelja, često nešto što se ne može kontrolisati, sa korenima duboko u evoluciji – naročito kada govorimo o majčinstvu. Svi stručnjaci se sa ovim mogu složiti, kao i da nedostatak generalne zabrinutosti za dobrobit deteta predstavlja loš znak kada se govori o zdravom i posvećenom roditeljstvu.

Kada zdrava briga postaje nezdrava anksioznost?

U 21. veku, stres je postao deo svakodnevice, a ozbiljna stresna iskustva sve češća. Ovo je nešto što možemo uočiti i u našim životima: samo se zapitajte koliko puta u toku nedelje (nekada čak i dana) uhvatite sebe da izgovorite da ste pod stresom ili nervozni?
Da ne govorimo o tome kako to može uticati na roditeljstvo? Vrlo lako ta zdrava i svakodnevna zabrinutost može postati preplavljujuća i postati nezdrava anksioznost.

Šta je aksioznost?
Anksioznost je emocija koja se najčešće opisuje kao strepnja, slutnja, pretrana briga ili neprijatno iščekivanje. Ono što je čini težom za podnošenje od običnog straha je neizvesnost i nepredvidivost koju nosi sa sobom. Aksioznost je usmerena na budućnost, tj odnosi se da osoba unapred brine o nekim neprijatnim i negativnim događajima koji će se možda desati, a možda i neće. U onom “šta ako..?” pomenutom ranije u tekstu, koje se javlja iznova i iznova, i čini se da nikada ne napušta osobu. Za anksioznu osobu, uvek postoji nešto oko čega se može biti zabrinut.
Ovu zabrinutost takođe prati i niz fizičkih i fizioloških reakcija, poput drhtanja, mišićne napetosti, vrtoglavice i brojnih drugih, koji se javljaju pri svakoj pojavi osećaja anksioznosti.

Ukoliko je osoba preplavljanje osećanjem anksioznosti, mogu se razviti različite vrste anksioznih poremećaja. Jedna od najčešćih je generalizovana ankioznost.

Šta se dešava kada anksioznost počne da se meša u roditeljstvo?

Pre svega, svesni smo da je roditeljstvo u svojim prvim godinama (a i kasnije) svakako jedan od stresnijih perioda u životu. Pored genetskih faktora, jedan od najvećih uzročnika pojave anksioznih poremećaja je izloženost stresu. Kako starimo, izloženost stresu je sve veća. Ono što su istraživanja pokazala je da se žene najčešće suočavaju sa ovim emocionalnim izazovima. I tu na scenu stupa i uloga majčinstva, pre svega u prvim godinama detetovog života.

Interesantan je podatak iz jedne kanadske studije, koja je rađena na trudnicama i majkama u prvim godinama trudnoće, gde se pokazalo da je između 16 i 20% ispitanica u ovom periodu razvilo neku vrstu anksioznog poremećaja.

Izvor fotografije: https://pixabay.com/

Majka sa intenzivnim nivoom anksioznosti i preterane zabrinutosti često je nesvesno usmerena na svoje strahove umesto na uspostavljanje kvalitetne povezanosti sa svojom bebom, pa se vremenom, kako dete raste i sazreva, kod njega razvija nesigurnost u svoje sposobnosti da može da se izbori sa neprijatnostima na koje može da naiđe u životu.

Određen procenat te dece zaista ostane potpuno disfunksionalno u realnom životu, a stručnjaci često opisuju tu pojavu kao dete koje je bilo “pod staklenim zvonom”.
Jedna od čestih rečenica deteta čiji roditelj preterano brine govori kako oseća da roditelji nemaju poverenja u njega, što dalje utiče na to da i samo dete sumnja u sebe i svoje sposobnosti da se izbori sa neprijatnim događajima u životu.

 

Pet koraka kako umiriti anksioznosti i biti zdravo zabrinut roditelj

S obzirom da je zatvorenost oko teme mentalnog zdravlja roditelja i dalje velika, a očekivanja o savršenom roditeljstvu nikada veća, dešava se da roditelji anksioznost negiraju kao problem. Zbog toga, nesvesno, biraju često neadekvatne vaspitne metode, a ekstrem toga je razvoj helikopter roditeljstva koji pokušavaju da iskontrolišu sve što je moguće, kako bi obezbedili da je dete sigurno i zaštićeno.

Kako bi roditelji izbegli rizik od ovakvog ishoda, važno je pratiti svoje emocije i ponšanja, kao i kako to utiče na dete, tj koju poruku želimo detetu da pošaljemo, a kako je dete prihvata i tumači.

Važno je ići korak po korak, i u nastavku je kratak opis istih:  

#1 Vodite dnevnik svojih osećanja i misli.

Sledeći put kada osetite jaku brigu, zapitajte se: U kojoj meri su Vaše strepnje opravdane a gde počinje ono nametnuto očekivanje da brinete? Da li je sve zaista toliko “crno” koliko Vam deluje u trenutku? Kome šteti a kome doprinosi ova Vaša konstantna strepnja?
Razmislite o odgovorima i pokušajte da budete iskreni. Ako Vam je lakše, počnite da zapisujete ovakve misli i tumačenja. Ova tehnika vam može pomoći da uvidite šta je objektivno, a u čemu možda preterujete.

#2 Budite istrajni

Kako biste razumeli bolje svoj obrazac razmišljanja jako je važno pratiti svoje misli i osećanja neko duže vreme. Kako bi istrajali u tome, vraćajte se na svoje razloge zašto ste uopšte to započeli da radite, kao i koji je cilj toga da se rešite anksioznosti koja vam se upliće u roditeljstvo i kvari vaš odnos sa detetom. Takođe, nije lako promeniti poglede na svet sa kojima smo odrasli i srodili se, ali ta promena donosi bolji kvalitet i vašeg i detetovog života, kao i, između ostalog, bolju porodičnu atmosferu.

 

#3 Postavljajte sebi racionalna pitanja

Postavljajte sebi pitanja kao što su:

 

  • Koliki je rizik koje nose Vaše strepnje?
  • Koliko štete mogu naneti “šta ako” problemi?
  • Da li je to zaista takva katastrofa, užas i smak sveta?

#4 Procenjujte realni rizik da li će se dogoditi baš to od čega strahujete

Ovo je najznačajniji trenutak u celom procesu zato što vam on pomaže da dođete u dodir sa realnošću i pomaže vam da realno procenite tu pretnju. Koliko energije ta pretnja Vama svakog dana oduzima? Na koji način možete sledeći put da sagledate racionalnije svoje misli?

#5 Tražite podršku bliskih osoba ili osoba koje se profesionalno bave savetovanjem i psihoterapijom

Važno je da budete otvoreni sa svojim bliskim osobama i podelite sa njima svoje anksiozne misli, kako biste čuli njihovo objektivno mišljenje. Ta podrška može biti ključna u izlečenju.

U slučaju da osećate da je ovaj proces previše za vas i da ne možete sami da prevaziđete svoje anksiozne misli i osećanja, kao i ukoliko osećate da Vam treba profesionalna podrška, nemojte preterano čekati. Kada se previše dugo čeka sa razrešavanjem anksioznosti i preterane brige, to prerasta u anksiozni poremećaj.

Vi odlučujete da li će trenutna preterana briga i anksioznost biti samo jedna prehlada koju ćete brzo rešiti, ili će se pretvoriti u mentalnu upalu pluća.

 

Autor teksta: Nikolina Milosavljević, dečiji psiholog, psihoterapeut i savetnik za roditelje

 

%d bloggers like this: