+381652030017 office@nikolinamil.com

Kroz razgovor sa nekim od mojih klijenata primetila sam da nisu u potpunosti sigurni kako reagovati u situaciji kada njihovo dete započne period jakih izliva besa. Mnogi od njih tu situaciju doživljaju kao vrlo neprijatno iskustvo koje prati osećaj bespomoćnosti, a kao rezultat toga, počinju da viču i pokazuju i oni neku vrstu izliva besa.

S obzirom da su ti momenti  vrlo neprijatni, roditelji upadaju u začarani krug frustriranosti, pokušavajući da smire dete tako što će im govoriti: “Ajde smiri se! Tako veliki dečak (velika devojčica) pa plače“, onda ih imitiraju sa prizvukom podsmeha, ili im viču: „Prestani ili ćeš dobiti po guzi!“.  Dete zatim nastavi dalje da se neadekvatno ponaša, a roditelj bude dodatno isfrustriran. Istina je da je transformacija od divnog i nasmejanog mališana u neko čudno stvorenje koje se rita, šutira, vrišti, baca stvari oko sebe, vrlo neprijatan doživljaj za roditelja, za dete,  ali i za okolinu koja to gleda.

Zbog toga, mnogi roditelji misle da dete to radi da bi manipulisalo, kao i sa ciljem da dobije ono što želi (a ne sme). U tim trenucima roditelji mogu u  potpunosti  verovati  u to da je takvo detetovo ponašanje zapravo okrenuto protiv njih.  Logičan ishod je da roditelj koji tako misli i on  doživi izliv besa i počne da viče i preti kako bi se  odbranio od te dečje najezde.

Ipak, istina i realnost su drugačije od onog kako neki od roditelja mogu videti ove izlive besa.

#1 Izlivi besa su razvojna faza u psihološkom i fiziološkom smislu

Ukoliko je vaše dete starosti od jedne do tri godine, izlivi besa su zapravo razvojna faza, kako u psihološkom, tako i u fiziološkom smislu. U tom periodu dete uči kako da se izbori sa svojim negativnim emocijama, a uloga roditelja je da im to olakša koliko god je moguće. Dakle, kada dete počne da “besni”, pokušajte da to ne tumačite kao da je protiv vas, već da vam dete šalje određene signale (ili je gladno, ili je žedno, ili mu se spava, ili mu nedostaje vaše pažnje kako bi lakše prebrodilo neke njemu teške trenutke).

#2 Negativne emocije su teške i za nas odrasle

Sama emocija ljutnje i besa je vrlo neprijatna i za nas odrasle, a možete zamisliti kako je Isacs tantrumpreživljala mališan od 2 godine koji još uvek ne zna kako da se izbori sa njom i iskontroliše je na adekvatan način. Kada smirite svoj bes (na adekvatan i socijalno prihvatljiv način, kao što se to očekuje od odrasle individue), onda pokušajte da se stavite u cipele svog deteta. Na primer,  ukoliko dete počne da besni i da se ljuti na neprimeren način zato što nije dobilo ono što je želelo, pokušajte da sebe zamislite u situaciji kada niste dobili ono što ste jako, jako želeli.

  • I kako ste se osećali?
  • Besno?
  • Povređeno?
  • Mislili ste da ste to zaslužili, a niste dobili? Jel da da to nije fer?

Isto tako se oseća i dete kada mu je uskraćeno nešto što silno želi. Drugim rečima, detetu je teže nego vama.

#3 Uloga roditelja da nauči dete kako da na socijalno prihvatljiv način izražava negativne emocije

Slažem se sa svim roditeljima da šutiranje, udaranje, bacanje na sve strane je neadekvatno i socijalno nepoželjno. Upravo zbog toga je uloga roditelja da nauči dete da je potpuno u redu da oseća bes, ljutnju i frustraciju, ali da se način kako to dete pokazuje nije u redu i da se to ne dopada ni mami, ni tati, ni baki, ni deki, ni vaspitačici, ni prodavačici u prodavnici, niti bilo kom u okruženju.

#4 Empatija, istrajnost i doslednost su alati smirivanja i usmeravanja detetovih izliva negativnih emocija

Nekoj deci će pomoći ukoliko ih zagrlimo i kažemo: “Volim te, ali mi se ne sviđa to što

VLUU L100, M100 / Samsung L100, M100

radiš”, a onda sačekamo da napad besa prođe u našem zagrljaju. Kod neke dece će ipak više imati efekta da ih jednostavno pustimo i ignorišemo njihovo ponašanje,  ali sve vreme ostajemo mirni i strpljivi dok napad ne prođe. Međutim, ono što je važno u obe situacije je da im pokažete razumevanje rečima (ili kada napad besa počne, ili nakon toga): “Razumem da se osećaš ljuto i ja bih se osećala tako na tvom mestu.”

#5 Dogovor kuću gradi, pa i čoveka

Napadi besa neće u potpunosti prestati ni kada dete napuni tri godine. I kasnije je moguće da dete pokaže neadekvatan način pokazivanja ovog negativnog osećanja (na primer durenjem ili usporavanjem određenih aktivnosti). Kada dete ima dovoljno razvijene verbalne sposobnosti, i kada se smiri nakon nekog napada besa, moguće je dogovoriti se sa njim kako da sledeći put izrazi negativne emocije.

  • Na primer možete detetu reći: “Voleo/la bih da mi sledeći put umesto da vičeš i bacaš sve po kući jednostavno kažeš da si ljut. Potpuno je u redu biti ljut, ali nije u redu da bacaš stvari oko sebe”;
  • Zatim, možete istražiti zašto je imao uopšte napad besa tako što ćete pitati: “Jesam li ja nešto uradio/la ili rekao/la u vezi čega si se razljutio?” (možda previše naređujete ili držite sve pod kontrolom i time narušavate od njegovih osnovnih emocionalnih potreba);
  • Možete pitati dete: “Da li želiš da te tada zagrlim dok te bes ne prođe ili bi više voleo da odeš u svoju sobu i tamo samostalno prođeš kroz to?” (davanjem izbora deteta ispunjavate njegovu potrebu za samostalnošću);

mom-940771_960_720#6 Kontrola emocija je veština koja se uči

Najvažnije je da znate da je kontrola načina ispoljavanja negativnih emocija (bes, ljutnja, tuga, briga,…) veština koja se uči. Kada dete uči da vozi bicikl na dva točka, vrlo često pada dok ne “shvati” ravnotežu. Isto to se dešava i kod učenja veštine kontrole emocija: dete će često “padati” dok ne nauči da to iskontroliše. U procesu učenja veštine je važan roditelj koji bi bilo poželjno da razume, sačeka i vodi dete kroz ovaj razvojni zadatak.

Ovaj članak možete pročitati i na našem najčitanijem web portalu za majke: www.najboljamamanasvetu.com

%d bloggers like this: