Da li je Vaše dete zaista spremno za polazak u prvi razred?

Još jedan mesec do septembra i polaska u prvi razred. Roditelj ste budućeg prvaka i pokušavate da odgovorite na mnoga pitanja: Kako će se moje dete uklopiti? Hoće li mu se svideti škola? Kako će prihvatiti školske obaveze? Hoće li biti samostalno? Hoće li imati drugare?… Vaša pitanja i nedoumice su opravdane, jer je polazak u školu jedan od najvažnijih perioda za Vaše dete i Vas.

Često se čini da je polazak u prvi razred stresniji za Vas nego za dete. Ukoliko osećate veliki pritisak i odgovornost, možete to preneti i na dete.

Važno je da se otvoreno razgovara o onome što Vaše dete očekuje u školi. Ne treba mu pretiti školom (“Videćeš ti kad pođeš u školu, nema više igranja…”) ni umanjivati školske obaveze (“Tamo ćeš samo malo da crtaš  i pišeš, igraš se i biće ti lako…”)

Pre polaska u školu, pripremljenost deteta je…

Sva iskustva koje je dete imalo do polaska u školu (odlazak u bioskop, rasprave sa sestrom, boravak u vrtiću, ljutnja jer roditelj traži da se poštuje dogovoreno, padanje sa bicikla i upornost da se ponovo ustane i ponovo proba…) pripremaju dete za ovaj trenutak. Kroz sva ta iskustva dete razvija: fizičku, motoričku, intelektualnu, govornu, socijalnu, emocionalnu zrelost i motivaciju za učenje. Ovo su važni preduslovi koji se procenjuju prilikom spremnosti Vašeg deteta za polazak u školu.

U periodu između vrtića i polaska u školu Vaše dete je sa Vama prošlo lekarske preglede i testiranje u školi i spremno je za polazak u prvi razred.

Iz našeg iskustva… 

Kao pedagog, prilikom testiranja, primetila sam da se broj dece spremne za školu, sa nedovoljno razvijenom motorikom i pažnjom povećava. Često se pogrešno misli da nedovoljno razvijena fina motorika može učeniku da oteža samo pisanje. Međutim, na svakom školskom času dete dobija zadatke koji zahtevaju primenu različitih sposobnosti i veština. Kao učiteljica, Snežana je primetila da učenici prvog razreda sa nedovoljno razvijenom koncetracijom, pažnjom, motorikom i orijentacijom u prostoru i vremenu treba da ulože veći napor pri rešavanju školskih zadataka. Što ukazuje da nepotpuna pripremljenost  može da oteža detetu adaptaciju na školu i učini da mu škola bude veoma naporna.

Kako pomoći detetu….

Na ovom uzrastu dete i dalje najviše uči kroz igru. Npr. Igrajući društvene igre, kao što je “Ne ljuti se čoveče”, možete sa Vašim detetom vežbati da reaguje na nespeh, da prihvati pravila i sarađuje sa drugima, vežba strpljenje, vežba koncentraciju i pažnju. Dok igrate sa njim tražite da se pravila poštuju, pokažite mu na Vašem primeru kako se gubi, čestitajte mu na pobedi i tražite da ono Vama čestita na Vašoj pobedi, čestitajte mu na fer-plej igri i partiju završite do kraja. Možete da koristite igru i za situacije koje su detetu nepoznate ili neugodne. Igrajte igru uloga, vi ste glumci date situacije, ili napravite predstavu sa njegovim omiljenim igračkama.

Detaljnije o radionici „Od igre do škole“ i ostalim edukacijama  možete pogledati OVDE.

Tekst pisale:

Marija Stanojević, pedagog i porodični psihoterapeut

Snežana Dragičević, profesor razredne nastave