Često se na našem podneblju biti roditelj koji se žrtvuje i zaštićuje za svoje dete povezuje sa dobrim roditeljstvom. Međutim, postavlja se pitanje, kada to prelazi u prezaštićujuće roditeljstvo i gde je prostor u kome dete uči da se bolje snalazi u životu i donosi pametne odluke? Veliki izazov za svakog roditelja je kako proceniti koliko je dete sposobno da neke izazove prevaziđe samostalno, a kada je potrebno da se roditelj uključi i pruži mu podršku, ili čak preuzme „stvar“ u svoje ruke.
Donošenje odluka kod deteta: Kada i koliko prepustiti detetu samostalno odlučivanje?
Donošenje odluka se treba uvesti u svakodnevni život deteta još i pre razvoja govora. U periodu do treće godine, detetu se trebaju predstavljati dve mogućnosti između kojih će dete birati. Značajan kriterijum za odabir u ovom stadijumu još uvek ne postoji, kako je izbor najčešće između plave ili crvene činije za jedno, suknje ili haljine, plišane žirafe ili psa. Ono što je bitno je da dete stiče osećaj uključenosti, da se i ono nešto pita.
S porastom i razvojem intelektualnih funkcija deteta, dete se može uključivati u odlučivanje sve većeg broja aktivnosti. Ono što se treba imati na umu je da se do razvoja pravog razumevanja posledica (što se dešava negde oko 6. godine detetovog života ) dete ne treba uključivati u odlučivanja koja zahtevaju njihovo razumevanje, niti mu treba nuditi previše alternativa zato što će ga to uvesti dodatno u anksioznost povodom odlučivanja. Zato je u ovom periodu dobro da se pri odlučivanju koriste alternative izabrane od strane roditelja, koje mogu po potrebi doći uz kasnije objašnjenje.
Kako dete dalje raste, javljaju se situacije rešavanja problema ili konflikata, najčešće između rodbine i vršnjaka. Pri odlučivanju da li će dete pustiti da situaciju razreši samostalno, roditelj treba uzeti u obzir emocionalnu otpornost svog deteta , stepen njegove smocionalne pismenosti (prepoznavanja i razumevanja emocija) kao i to da li je sa detetom radio na veštinama razrešavanja konflikata.
Donošenje odluka kod deteta: proces „prepuštanja“ odlučivanja detetu je dug i postepen
Kako bi dete jednog dana razvilo veštinu donošenja pametnih odluka, od ključnog značaja su pravila koja roditelji polako počinju da uvode od početka detetovog života.
Od roditelja se očekuje da i u ovom procesu budu proaktivni a ne reaktivni. Od malena je potrebno detetu postaviti jasnu strukturu, koja će učiniti da se dete oseća bezbedno. Ova struktura predstavlja očekivanja i pravila koja će roditelji, kao tim, postaviti pred dete. Ova pravila predstavljaju ona pravila oko kojih ne treba pregovarati sa detetom. O njima roditelji prethodno razgovaraju i dogovaraju se, a onda se ona detetu predstavljaju kao takva bez mogućnosti promene. Ova pravila su najčešće vezana za bezbednost i zdravlje deteta, ali mogu biti i vezana za druga ponašanja deteta, posebno ako je dete još uvek malo i u procesu razvoja zdravih navika.
Primeri pravila gde nema pregovaranja
- Kada smo u autu, svi smo vezani, a deca su autosedištu;
- Kada se voze roleri uvek se nosi zaštita;
- Kada je napolju hladno moramo toplo da se obučemo;
- Crtaći se gledaju kada se završe obaveze oko škole.
Drugi tip pravila, o kojima se može pregovarati, predstavlja sve ostale aktivnosti deteta gde je uloga roditelja da usmerava i nadgleda detetovo odlučivanje. Uvođenje ove kategorije još u ranijim godinama potpomaže razvoj samostalnosti i samopouzdanja kod deteta, a istovremeno upravlja detetovom potrebom za moći. To znači da umesto da svoju moć pokazuje kroz protivljenje pravilima (posebno kroz dela, kada nema ko da ih vidi), dete zapravo stiče osećaj moći kroz „uveravanja“ roditelja da prihvate njegovo mišljenje.
Primer pravila oko kojih je moguće pregovaranje
- Pravila oko stila oblačenja
- Pravila oko toga kada će biti urađen domaći zadatak u toku dana
- Pravila oko toga kada i koliko će dugo dete koristiti telefon/tablet u svrhu zabave.
Dobro okruženje za razgovor o podeli prava na odlučivanje je upravo porodični sastanak, koji pruža sigurnu atmosferu za ispoljavanje svojih misli i osećanja. Tu se takođe gubi konfliktni element koji bi se mogao javiti u svakodnevnoj diskusiji pri odlučivanju i planiranju aktivnos
POPUNITE KRATKU ANKETU
Da li osećate da Vam je potrebna podrška?
Planiram da organizujem zatvorenu grupu podrške za roditelje, i volela bih da čujem vaše mišljenje o tome.
Donošenje odluka kod deteta: 6 koraka do uspešne podrške detetovog odlučivanja
Dati prostora detetu da vežba
Ovo predstvlja prvu tačku o kojoj smo govorili u tekstu, učiniti donošenje odluka svakodnevicom deteta, pri čemu se detetu pomaže da malim koracima ulazi u svet pametnih odluka.
Kroz igru pokazujte detetu kako da donosi pametne odluke
Deca o svetu uče najbolje kroz igru i zato je važno da roditelj pokuša na taj način detetu da pokaže svet donošenja pametnih odluka. Na primer, roditelj može uzeti neku lutku ili figuru i da osmisli igru gde taj lik ima problem da donese neku važnu odluku. Bilo bi poželjno da junak te priče ili predstave pita dete kako da donese odluku i šta je pametno da uradi.
Jasno odrediti oblasti u kojima će dete imati prava odluke a gde to pravo zadržavaju roditelji
Sledeći korak je još jedna od onih koje smo pominjali ranije u tekstu. Neophodno je da se roditelji dogovore o pravilima oko kojih ne treba pregovarati sa detetom, a koja će kasnije podeliti sa detetom. Bitno je napomenuti da se kroz određeni period treba diskutovati o pružanju veće slobode odluke detetu, kada ono dostigne potreban nivo zrelosti. Ovo je najbolji način da se dete kroz vreme priprema na ozbiljna odlučivanja koja odraslo doba nosi sa sobom.
Učiti dete da razume posledice svojih odluka i svog ponašanja
Ovo je odličan način za pripremanje deteta za donošenje ozbiljnih odluka. Kada dete dođe do razvojnog stadijuma kada može razgovarati o potencijalnim uzrocima i posledicama događaja, mnoge teme se mogu obrađivati i pre nego što je dete bilo u prilici da se sa njima susretne. Trenutak kada dete počinje mnogo više da razume povezanost između određenih uzroka i posledica je kada krene u školu.
Naravno bitno je zapamtiti da su deca još uvek mala i da ih ne treba previše opterećivati raznim scenarijima, već ovu tehniku primenjivati umereno i po potrebi.
Biti model ponašanja
Ovaj korak se nadovezuje na prethodni i stavlja akcenat na roditeljsko prikazivanje sopstvenih odluka i ponašanja iz detinjstva kao primer o kome se može detaljnije govoriti, i na kome se mogu naučiti bitne lekcije. Ovaj postupak ima posebno veliki značaj jer dete roditelja gleda kao uzora, te njegova dela imaju veći značaj od drugih, pa je bitno voditi računa kakve primere roditelj iznosi i kakvu poruku pokušava iz njih da izvede.
„Ja sam tu“ – poruka podrške u procesu učenja donošenja pametnih odluka
Nezaobilazno je da će dete donositi loše odluke, jer su i one kao i pozitivne jednako značajne za lični razvoj deteta. Dužnost je roditelja da i ove odluke, kao i one dobre, dočeka uz podršku i razumevanje prema detetu i njegovim postupcima. Naravno, roditelj ne treba dozvoliti detetu da donosi loše odluke koje mogu ugroziti njegovo fizičko ili mentalno zdravlje, ali odluke koje imaju mali rizik mogu imati bitan uticaj na dete.
Roditelj ne treba nikako dočekati rezultate ovih odluka kroz fraze poput „Lepo sam ti rekao/la…“, „Da si me slušao/la sada ne bi…“ i „Eto vidiš sada…“ jer ovakve rečenice samo mogu dodatno ugroziti samopouzdanje deteta koje je nakon prvih „poraza“ ionako često poljuljano.
Umesto ovih poruka mnogo je delotvornije koristiti rečenice kao što su: „Znam da si nezadovoljan odlukom koju si doneo, ali verujem u tebe da ćeš sledeći put doneti bolju odluku.
Ja nekako postujem pricu da detetu ponudim opcije i da posmatram sta ce samostalno odabrati. Cak i da odbere nesto drugacije u odnosu na ono sta bi bio moj izbor, gledam kako ce izgurati do kraja jer je snalazljivost takodje vestina