+381652030017 office@nikolinamil.com

Onog trenutka kada se nekome desi određeni loš prelomni trenutak u životu, u tom momentu nije svestan koliko ta promena može da ga usmeri u pozitivnom smeru. To se ne bi zvalo “prelomno” da ne donosi sa sobom nešto novo i uzbudljivo. Početak mog projekta koji sada pokrećem zapravo nije početak. Do njega sam došla kroz nekoliko divnih trenutaka i uvida. Sve što mi se dešavalo bilo je sa razlogom i u pravom trenutku.

Prvi korak je događaj koji nije lep, ali je započeo moj put ka ovoj entuzijastičkoj “startap” fazi. To je bio otkaz iz firme gde sam imala ugovor “za stalno”. Da bi priča bila još zanimljivija, firma me je proglasila “tehnološkim viškom”  čim sam se vratila sa porodiljskog odsustva. Kao i sve žene koje tako nešto dočeka kada dođu sa dugog odsustva, prvih nedelju dana nakon toga bila sam “zatečena”. Zatim, počela sam da osećam bes i povređenost zato što sam tu situaciju doživela kao nepravednu. I na kraju, kada sam shvatila da život nije fer, uvidela sam da to više nije moj lični problem, nego društveni. U Srbiji,  pojava da žene nakon porodiljskog odsustva dobiju  otkaz je izuzetno viralna i svakodnevna.

Drugi korak ka mom početku ovog divnog i jedinstvenog projekta  je bio traženje novog posla. Pošto imam već skoro 35 godina i gotovo 10 godina radnog iskustva, očekivala sam da svaki poslodavac koji vidi moju biografiju, toliko poželi da me ima u svom timu, da će se svi oni otimati o mene. Ali avaj, shvatih da u Srbiji poslodavci ne znaju šta da rade sa ženama iznad 30 godina, a pogotove ne sa onim koje imaju decu i koje su, sa druge strane,  eksperti u svom poslu. Rekoh sebi: “ok, Nikolina, da li i dalje želiš da radiš za druge, za neko preduzeće u narednih 5 godina, i da kada oni uđu u proces “optimizacije radne snage”, ti opet dobiješ otkaz (u razloge ne ulazim, ali verovatno zbog godina proizvodnje), i sa svojih 40 godina ne znaš šta da radiš?” Logičano, moj odgovor samoj sebi je bio: “Ne, nikako!” Tada se probudila ideja da želim da radim za sebe!

Treći korak je bio ulazak u period lutanja. Stalno sam sebe preispitivala: “Šta želim da radim? Šta umem da radim? Koja je moja vizija? Koje su moje vrednosti?”. Zahvaljujem svojim prijateljima koji su me u ovoj fazi slušali, a ja svaki dan radila “brejn storming”opcija, i to na glas, i to pred njima. Ne mogu da pričam u njihovo ime, ali ja sam baš uživala zato što sam mislila da je sve moguće. Mada, primetila sam da me neki od njih gledaju zbunjeno i verovatno sa mislima: “šta joj bi…”. Ali uprkos tome, davali su mi podršku, ako ničim drugim, bar klimanjem glave.

Portrait of attractive young woman showing a thumbs up on white background

Četvrti korak je bio jako ozbiljan, i za mene naporan. U prethodnoj fazi ove priče, otkrila sam dve svoje vrednosti kojih se grčevito držim celog života, a nisam ni bila svesna: porodica i posao. Dugo sam razmišlja kako da povežem ta dva krucijalna aspekta sebe. Svi normalni ljudi žele balans između posla i porodice, a ja želim da ih spojim. Zvuči smešno, ali sam ja prolazila kroz razne kombinatorike i izmišljala razne načine kako da ih preklopim. Zbog nedostatka kreativnosti, povremeno sam padala u iskušenje da napustim ideju da bilo šta započnem, jer “teško je danas biti preduzetnik u Srbiji”, “treba da imaš određenu količinu novca za investiranje”, “ko danas bilo šta kupuje kvalitetno, bitno je samo da je jeftino”,…

Peti korak je bio ključan. Desio se u sekundi. Shvaila sam: želim da negujem porodične vrednosti u Srbiji. Želim da utičem na društvo da više pažnje usmere na ono što najviše vole: na svoju porodicu, na gajenje i vaspitavanje svoje dece, na zadovoljstvo u krugu svog doma. Od svega što znam da radim u svom životu, najviše uživam u razgovoru sa drugima, gde ja postavljam otvorena i dubokoumna pitanja o njihovom unutrašnjem svetu, kroz ta pitanja im otkrivam ono što im je najvažnije, i podržavam ih da ostvaruju svoje ciljeve, vizije i snove. Želim da svoju veštinu usmerim ka koučingu i treniranju lepih životnih veština za roditelje, sa ciljem da ih podržim u tome da kroz rad na sebi postanu pravi i najbolji uzori svojoj deci.

I došli smo do ovog početka i do ovog mog prvog bloga. Ja imam velike snove i jasnu viziju, i volela bih da se družimo dugi niz godina, decenija… o vekovima još nisam razmišljala.

%d bloggers like this: