+381652030017 office@nikolinamil.com

Početkom proleća sprovela sam jednu kratku anketu gde sam pitala roditelje da mi pričaju o svojim lepim i ne tako lepim stranama svog roditeljstva. Na moje prijatno iznenađenje odazvalo se njih 90 sa željom da izrazi svoje mišljenje. Uglavnom su to bili roditelji koji su imali jedno ili dvoje dece,  starosti od godinu dana do 12 godina. Takođe, to su bili oni roditelji koji vrlo aktivno prate roditeljske teme na internetu i drugim medijima.

Najveći izazovi roditeljstva su…

Iako znamo da roditeljska uloga može biti vrlo prijatna, puna predivnih i savršenih trenutaka, postoje situacije koje su teške , a za nekog i veoma teško podnošljive. Na moju molbu roditeljima da kažu koje su to tri stvari koje za njih predstavljaju izazov ili problem a sa čim su se već susretali, svaki peti roditelj je izjavio da je to nesaradljivost deteta prilikom postavljanja granica. Neki bi rekli da to zapravo nije ništa novo. I ja se slažem da nije, i da se svi mi suočavamo sa situacijom da želimo da „iskočimo iz svoje kože“ kada naše dete neće da nas posluša. Međutim, ovo je bio još jedan povod za mene da započnem temu o tome kako svako od nas reaguje drugačije na tu nesaradljivost deteta. Neko će  popustiti, a neko će se optužiti dete za manipulaciju i bezobrazluk, i kazniti dete. Naravno da nijedna, ni druga opcija nije zdrava niti za dete, niti za roditelja. Mnogi će se pitati: a šta treba uraditi, pa da to bude zdravo?

Recept za odabir najbolje vaspitne metode za dete je…

Ako uzmemo u obzir da je, po rezultatima ankete, sledeći izazov na koji roditelji nailaze nedostatak samokontrole, tj. nemogućnost da iskontrolišu svoj bes ili očaj  u trenutku kada je dete „neposlušno“, onda odgovor na pitanje iz prethodnog pasusa leži ovde.

  • Kada roditelj pomisli da je dete bezobrazno i da namerno radi to što radi, potpuno je logično da će se jako razljutiti i želeće dete da kazni za njegova nedela.
  • Ukoliko roditelj pomisli da njegovo dete ne sme da pati, niti da oseti bilo kakvu frustraciju koju bi mu naneo roditelj, kao i da nijedna kazna nije dobra za dete, onda je logično da će taj roditelj da oseti bespomoćnost u situacijama kada treba da postavi granice.

Karakteristika oba roditelja je da zbog načina sagledavanja situacije, nisu u mogućnosti da iskontrolišu svoje emocije i da ih jaka ljutnja i/ili očaj progutaju. Rezultat toga je izbor ne tako korisnih metoda vaspitanja: ili kažnjavanje sa prizvukom osuđivanja deta, ili puštanje da se situacija reši sama od sebe.

U oba slučaja roditelj ne razmišlja racionalno i zato je i izbor postupaka u izazovnim trenucima sa detetom loš.  Kako bi se fokusirali na samo ponašanje deteta i kako bi odreagovali konstruktivno i na pravi način, potrebno je naučiti tehnike samokontrole i kontrole sopsvenih emocija. Ove tehnike pomažu da se situacija nesaradljivosti deteta sagledaju iz drugog, objektivnijeg ugla i omogući će nam da izaberemo racionalni način reagovanja u datom momentu.

Gde mogu da kupim tehnike samokontrole?

Savremeno društvo očekuje brze rezultate i volelo bi da ono što želi dobije brzo. Na žalost samokontrola se uči i potrebno je vreme da se nauči i implementira u svakodnevni život. Osobe koje mogu da pomognu u sticanju ovih veština su psiholozi i psihoterapeuti. Oni su zapravo učitelji mnogih životnih veština koje su potrebne da se određene izazovne životne situacije razreše, pa tako podučavaju svoje klijente i veštinama samokontrole.

Na kraju se može reći da ukoliko želite da period roditeljstva prođe sa manje stresa i „teških“ emocija, i ukoliko želite da birate adekvatan pristup detetu kako bi ga naučio važnim životnim veštinama i lekcijama, potrebno je da pre svega radite na sebi.

Ovaj članak možete čitati i na najčitanijem web portalu za mame www.najboljamamanasvetu.com.

%d bloggers like this: